Насиље свештеника у Барајеву

У недељу 10. априла, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, одслужена је Света Литургија од стране јеромонаха Рашко-Призренске Епархије који су остали верни владици Артемију.  Богослужење су покушали да прекину свештеници шумадијске Епархије, који по закону и не би смели да кроче на приватан посед, а камоли да врше насиље над људима који имају право на верску слободу, али ово је земља Србија у којој је све могуће.  Погледајте видео снимак у наставку.

Званично саопштење Епархије Рашко Призренске (владика Артемије) поводом ових немилих догађаја:

У недељу, 28. марта/10. априла, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, милошћу Божијом, одслужена је Света Литургија. Литургију је служио Јеромонах Максим. Литургији је присуствовало око 250 верника из Београда и околине. Ова Света Литургија ће бити забележена као Литургија коју су „свештеници“ свим силама ометали и на сваки начин настојали да прекину.

Наиме, око 8:15 група од петнаестак свештеника и тридесетак „верника“ из Епархије шумадијске, предвођена свештеником Видом Милићем, упала је у капелу Преподобног Јустина Ћелијског за време јутрења и затражила од Јеромонаха Наума некакав разговор и договор. Одмах је предводнику ове неславне скупине речено да нема никаквог преговарања него да одмах напусте приватни посед. Следећи захтев је био да се Литургија не служи јер, како рече отац Видо, то доводи до анархије у Цркви. Изричито му је одговорено да ће се Литургија служити по сваку цену, јер је проскомидија завршена. Одговорио је да Литургије ипак неће бити. Кренуло је расправљање са присутним верницима и убеђивање да сви крену у барајевску Цркву „да виде како се служи Литургија“. Наравно, народ је то одбио.

Уследило је још жустрије раправљање појединих свештеника са народом при чему се јасно видело да је намера свештеника да пошто-пото онемогуће служење Литургије. Поред свештеника, за време расправе, сво време, стајали су људи који су више личили на припаднике службе државне безбедности него на црквене људе којима је стало до реда и мира у Цркви (ови људи су јасно уочљиви на видео запису у прилогу). За разлику од појединих „свештеника“ који су чак и физички насртали на присутне вернике и то у самом олтару, сви присутни верници су били достојанствени и на висини свог хришћанског звања. Као једину одбрану при овом небивалом нехришћанском насртају имали су молитву „Господи помилуј“, коју су непрекидно, једногласно и једнодушно понављали сво време, и молитвену песму Светом Јустину Ћелијском.

Пошто је било очигледно да свештеници немају намеру да оду у скорије време Литургија је почела у заказано време. Изван олтара глас свештеника скоро се није могао чути. Литургија је морала да се одслужи без обзира на велику галаму и сметње од стране свештеника.

У једном тренутку, да би што већу буку произвео, један од свештеника је укључио аларм у згради. Заглушујуће завијање аларма је трајало неколико минута. Уз то један од најкрупнијих свештеника је ушао у олтар са намером да отме антиминс. Очевидци кажу да му је у једном тренутку позлило, да је сео на столицу и при томе изговорио: „Ух! Притисак ми је 200“. Литургија је све време вршена по типику. Свештеник је изговорио све потребне јектеније, молитве и возгласе а певница је отпојала све што је било предвиђено типиком.

У једном тренутку свештеници су почели гласно да певају тропаре како би што већу буку произвели и заглушили појање народа. Ком Богу су се у тим тренутцима молили остаје непознато. Богу мира и љубави Господу Христу сигурно нису јер су мир и љубав у тим тренутцима били далеко од њих (ова истина се јасно уочава на видео запису у прилогу). И ово им није било довољно него су у једном тренутку, на позив оца Вида навалили да уђу на северне двери како би преотели путир и антиминс. Вероватно су, по свом „типику“, после уводних тропара мислили да је време за њихов „велики вход“. Богу хвала народ их је у томе спречио заграђујући пут ка олтару својим телима.

Сво време полиција у цивилу је пасивно стајала у капели ништа не предузимајући да се изгредници избаце из капеле. Неколико униформисаних полицајаца је стајало испред капије имања. Када су замољени да заштите братство и вернике од насилника на приватном поседу, одбили су то речима: „Имате инспекторе унутра, без њиховог одобрења не можемо ући“. Полиција је, иначе, претходних дана у два наврата замољена да братству пружи заштиту од свештеника који су у више наврата претили. Једном је то и писмено учињено. Један униформисани полицајац је нешто касније ушао у капелу и само мирно посматрао ометање богослужења. Да ли би исто поступао да је, рецимо, Литургију служио Епископ Јован шумадијски или неко од новотараца?

Пред читање Светог Јеванђеља ова неславна група свештеника је изненада напустила капелу са претњом, изреченом од стране оца Вида, да ће идуће недеље доћи са пет пута више људи. Са њиховим одласком мир је преплавио капелу а Света Литургија је по типику приведена крају.

При свему остаје болан закључак да је манастир Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву у прошлу недељу био мета нехришћанског напада од стране свештеника. Невероватно али истинито. Небивали догађај у историји Српске Православне Цркве. По ком Канону, по ком члану Устава, по којој јеванђелској заповести се „успостављање канонског поретка“ врши грубом силом и насиљем? Зар примена силе управо не доноси анархију? Да ли смо сведоци још једне новине у нашој Цркви – примени силе при „успостављању канонског поретка“? Да ли су поменути свештеници то научили од кротког Господа Христа? Да ли Господ за непоштовање својих заповести од стране људи примењује силу? Да ли су ови несрећни људи још увек свештеници пред Богом?

Болна је и чињеница да полиција изводи читаву армаду да брани проповеднике содомског греха на улицама престонице, а ни прстом неће да макне када су угрожени проповедници девствене чистоте – монаси, и то на свом поседу. Где ће нас одвести оваква непочинства људи из црквених и државних структура?

Господе Преблаги, спаси и помилуј све гонитеље наше од Грачанице до Барајева. Прости им Свемилостиви јер не знају шта раде. Амин.

http://eparhija-prizren.org/sr/bogosluzenja/katakombe/300-liturgija-u-barajevu-10-4-2011.html