Београд – Како са скромним зарадама покрити цео месец? Већина грађана би рекла да ни чаробни штапић не би могао да помогне, јер нам само за основне потребе – храну, средства за хигијену и рачуне, одлази готово цео кућни буџет. Истраживања показују да је чак 53,6 одсто домаћинстава у Србији прошле године било у лошијој финансијској ситуацији него 2009, а код 34,8 одсто њих ситуација је иста. Само 7,5 одсто породица мисли да живи боље него пре.
Економисти тврде да се у Србији више не може говорити о стандарду, већ је реч о буквалном преживљавању. Цене су све ближе европским, плате су нам далеко од просека Старог континента, па не чуди што је промет у радњама и за трећину мањи него ранијих година.
- Податак да се на храну потроши 44 одсто просечног кућног буџета говори све – каже економиста Владана Хамовић. – Љуте ме поједине моје колеге које причају о стандарду. То не постоји у Србији. Стандард имају Немци, који уз квалитетну храну могу од својих примања да плате одмор, купе књигу, посете позориште, биоскоп и приуште себи тренутке опуштања. У Србији се купује све мањи број производа, само оно што је неопходно за преживљавање. С друге стране, купујемо мање квалитетну храну, јер за бољи квалитет већина у Србији нема новца.
У потрошачкој корпи већине потрошача Србије свакодневно се нађе само оно што је неопходно за опстанак. То су хлеб, млеко, а понекад и неколико стотина грама меса, наравно најјефтинијег. Просечна дневна куповина пре четири године вредела је 410 динара, а лане је била „тешка“ 356 динара. За 410 динара 2008. године корпа је могла и да се попуни, док је прошле године 356 динара било довољно за хлеб, две литре млека и јогурт. У свакодневном пазару, 18 најважнијих намирница 2008. године учествовало је са 59 одсто, а лане са чак 72 одсто, што значи да грађани купују само основно за живот.
По списку
Храна одузима највећи део кућних прихода. Зато економисти саветују да све трошкове за исхрану своје породице ставимо на папир. Кажу да би у сваком плану јеловника за барем 15 дана могао да се направи простор за уштеду.
Рачуне за струју такође би требало контролисати. Посебно код оних уређаја који највише троше електричну енергију.
На сваком кораку, кажу економисти, уштеде се касније могу искористити за остале потрепштине. Сваки сачувани динар требало би оставити на штедњу, и тако сваког месеца. Тако ће поједине породице моћи да прикупе новац за одмор, да обнове своје домаћинство или бар да плате издатке за четвороточкаша.
Новости
Повезан садржај